Radoznali i zeljni da vidimo sto se vise moze, nije nam bio problem da se odlucimo da napravimo par izleta sa Parosa. Takodje je bilo jasno da su izleti na Santorini i Delos/Mikonos pod moranje. Malo smo se predomisljali kako da se organizujemo za izlete jer nismo hteli Isidoru previse da vucemo po brodovima, ali kako je ona vec velika devojka onda smo odlucili da nju povedemo na Santorini, a da se podelimo za Delos/Mikonos i da idemo bez Isidore.
Santorini
Putovanje je zapocelo autobusom koji nas je odveo do Pisso Livadija odakle "Naxos Star" krece za Santorini. Na brodu ne previse putnika, dovoljno mesta u klimatizovanoj utrobi broda, ali prava stvar je biti napolju i uzivati u plovidbi. Put nas je vodio pored ostrva Ios. Golog i naneseljenog. Postoji samo jedno "pravo" mesto tamo, ali veoma poznato jer je Ios poznat po odlicnog nocnom zivotu i fantasticnom plazom. U daljini se videlo i ostrvo Sikinos. Posle jedan i po sat mirne voznje poceo se nazirati Santorini. Od nekadasnjeg velikog ostrva Kallisti, unistenog vulkanskom erupcijom 1600 godina pre nove ere, sad sa ostala ostrva Santorini, Aspronisi, Terasia koji zaokruzuju Calderu, i u centra dva ostrvca Nea Kameni i Palea Kameni. Ista ta erupcija je izazvala ogroman cunami koji je navodno unistio minojsku civilizaciju na Kritu.
Ulazak u Calderu je nesto verovatno najspektakularnije sto ikad video u zivotu. Sa leve strane Santorini, robustan, crven i crn, kao otkinut. Sa desne Terasia i siljati ostaci ohladjene lave. Strme litice ispred koje stoje nebrojeni veliki i mali brodovi, i na vrhu litice mesto Oia (Ija kako bi Grci izgovorili), sa svojim predivnim belim kucama, kao rasutim po vrhu brda. Meni je licilo kao ogromno parce hleba, siroko odsecen i premazan maslacem. Ubrzo stigosmo do pristanista gde su nas cekali autobusi koji su nas odveli dalje. Prvo smo isli do Oie, gde nas je bus ostavio na stanici od koje se stize ispred "centra" mesta. U samom mestu nema saobracaja. Setali smo poplocanom ulici prepunom prodavnica, restorana i milion mesta sa kojih se pruza fantastican pogled na Calderu. Raj za fotografisanje. Na liticima se nalazi gomila hotela sa bazeni. Apsolutni luksuz. Licno, cak i da imam 200-300€ za noc na takvim mestima, ne znam da li bih bas toliko uzivao jer je kupanje na plazi ipak nesto drugo. No, ukusi su razliciti. U zakazano vreme smo se vratili na stanicu odakle nas je bus vozio istocnom stranom ostrva prema "glavnom" gradu Santorinija - Fira. Istocna strana Santorinija je ravna, mnogo vinograda, apartmana i hotela. Taj deo ostrva je rezervisan za masovni turizam, sa plazama karakteristicnim po crnoj boji peska.
Fira je slicne arhitekture kao Oia, ali ipak malo komercijalizovanije. Mnogo vise prodavnica suvenira, butika, nakita, restorana. Setali smo tamo ovamo, gledali sta se nudi. Jednostavno se ubacili u reku turista i napred. Oko 5 popodne smo otisli na zakazano mesto, seli u bus i nazad do broda. U povratku smo imali drustvo nekoliko delfina koje smo uspeli videti kako jure ispod palube broda tamo i ovamo.
Santorini - album
Delos
Izlet na Delos smo odradili bez Isidore jer je Delos golo ostrvo, a boravi se oko podne i to bi bilo sigurno dosadnu za nju, pa smo se onda podelili. Ja sam isao sam, a Sneza i kuma su isle dva dana kasnije. Brod je isao direktno za Delos za koga je bilo rezervisano vreme posete od neka 2,5 sata. Taj dan je vetar bas onako opako duvao, bilo je oblacno i ne bas najbolji uslovi za fotografisanje. Delos je jedno od najbitnijih mesta vezanih za grcku civilizaciju. Nekad je Delos bio sveto mesto za stare Grke. Posto se Delos u centru tada poznatih Kiklada (sadasnji juzni Kikladi nisu uvek racunati u arhipelag), onda je i citav arhipelag dobio ime Kikladi od grcke reci kiklos - krug.
Po grckoj mitologija na ostvru su rodjeni Artemida i Apolon. Shodno tome su vecina hramova bili posveceni upravo njima. Kao i mnoga druga nalazista i ovde nema mnogo dobro sacuvanih stvari. Zub vremena ali i mnogobrojna unistavanja kroz istoriju su uticali na izgleda ostrva. Na ostrvu niko ne zivi zvanicno. Ima jedna taverna (skupa) i muzej. Po pristajanju se uputih na suprotnu stranu od one na koju su organizovane ture isle jer sam hteo da budem na miru istrazujuci ostrvo. Prvo se naidje na deo gde su uglavnom bile stambene zgrade. U nekim od ostataka vila se mogu videti prelepi mozaici. Na toj strani se nalaze i ostaci amfiteatra koji je mogao da primi preko 5000 gledalaca, kao i ostaci "hotela" gde su bili smestani glumci i gosti. Dalji put vodi do najviseg "vrha" na Delos - Kynthos (106m) do koga vodi poplocana siroka kamena staza. Uputim se gore i negde na pola puta mi doslo da odustanem zbog vetra i nezgodne staze, ali stisnem zube i nastavim do samog vrha. I nisam se pokajao jer je pogled odatle fantastican. Mikonos lezi kao na dlanu, i vide se mnoga druga manja ili veca ostrva. Na povratku sam otisao do muzeja u kome se nalaze originali cuvenih deloskih lavova kao i mnogi drugi vredni eksponati. U zakazano vreme povratak na pristaniste i nastavak puta za Mikonos.
Delos - album
Mikonos
Uz Santorini je Mikonos najpoznatije ostrvo Kiklada (sto Parokijanima stvara veliku muku). Mesto za okupljanje jet-seta iz celog sveta. Mesto za najvecim brojem milionera u Grckoj po glavi stanovnika sto i nije cudo kad covek vidi cene smestaja na ostrvu. Bilo kako bilo Mikonos jeste mesto koja vredi videti i jednostavno se izgubiti u lavirintu ulicica i uzivati. Da ne bih sad previse opisivao sta sam video, najbolje je pregledati album: Mikonos
Antiparos
Mladji brat Parosa, na 1,5km udaljen. Tih, miran i prelep. Nije cudo da su bas tamo Brad Pitt, Tom Hanks, Madona, Sean Connery i drugi poznati kupili kuce tamo gde mogu na moru da uzivaju. Tamo smo otisli u vlastitoj reziji. Autom do Pounde odakle smo prebacine trajektom na Antiparos. Prvo sto smo napravili je da smo otisli do poznate pecine Agios Ioannis koja se nalazi nekih 9km od luke. Voznja do pecine prolazi kroz fantasticne predele, pomalo vijugav ali veoma prijatna. Kod samog ulaza u pecinu se nalazi mala kapela posvecena Sv. Jovanu. Pecina je zaista ogromna i duboka. Ali veoma dobro uredjena sa stabilnim stepenicama, ogradama i dobro osvetljena. Cak se i solidne fotke mogu napraviti. Po povratku sam brojao stepenice. Ja ih nabrojah 333. Zanimljivo je da skoro svako ko izadje napolje broji stepenice, ali se razni brojevi pojavise: 329, 340, 336...:)
Zatim ze zaputismo do glavnog mesta na ostrva, koji nosi ime ostrva. Prosetali smo glavnom ulicom gde je svesteno manje vise sve sto se ima tamo videti. Tipicna shoping/eating ulica, ali se posebnim smekom zbog predivne vegetacije koja se preliva odasvude i preko svega moguceg. Posle posete Kastru smo rucali i uputili se nazad za Nausu.
Antiparos - album
Atina
Na kraju putovanja smo jos stigli na stignemo i do Atine na jedno popodne-vece. Po Marfijevom zakonu smo morali da upadnemo direktno u strajk. Imali smo srece jer strajk nije pogodio trajekte koji su dolazili sa ostrva vec u suprotnom smeru. Let nam je zbog strajka bio pomeren sa 11,30 na 14,30 ali to nije nista strasno. Sta reci o Atini? Predivna, haoticna, divlja i uzurbana. Starine se osecaju na svakom koraku. U hotelu nam rekose da se moze otici do Syntagme koja je bila na nekih 1km od hotela jer su demonstracije zakazane tek za uvece. Krenusmo ulicom Elefteriosa Venizelosa da usput svratimo do zgrade Univerziteta i Biblioteke, gde smo i stigli ali smo osetili stipanje u nosu i ocima zbog suzavaca koji su baceni par minuta ranije pa smo resili da krenemo Aiola ulicom u pravcu Plake i Akropolja. Aiola je ulica zatvorena za saobracaju, predivno poplocana ali pomalo zapustena. Tom ulicom stizemo do Hadrijanove biblioteke i rimske Agore i u podnozje Akropolja. Tu uhvatismo vozic koji nas je provezao oko Akropolja te smo mogli makar spolja videti. Posto je vec bilo oko 18h nije bilo sanse da obidjemo Akropolj, ali bice dana. Kad smo izasli iz vozica nastavili smo da setamo tamo-ovamo po Plaki. Kako neko rece: Skadarlija x 10. Gomila restorana i glasni konobara koji vuku za rukav da se sedne bas u njihov restoran. Razlike u cenama su prilicne. Nisam uopste shvatio otkud takve razlike, ali dobro. Sve je to deo atinskog sarma.
Atina - album
Нема коментара:
Постави коментар