Radoznali i zeljni da vidimo sto se vise moze, nije nam bio problem da se odlucimo da napravimo par izleta sa Parosa. Takodje je bilo jasno da su izleti na Santorini i Delos/Mikonos pod moranje. Malo smo se predomisljali kako da se organizujemo za izlete jer nismo hteli Isidoru previse da vucemo po brodovima, ali kako je ona vec velika devojka onda smo odlucili da nju povedemo na Santorini, a da se podelimo za Delos/Mikonos i da idemo bez Isidore.
Santorini
Putovanje je zapocelo autobusom koji nas je odveo do Pisso Livadija odakle "Naxos Star" krece za Santorini. Na brodu ne previse putnika, dovoljno mesta u klimatizovanoj utrobi broda, ali prava stvar je biti napolju i uzivati u plovidbi. Put nas je vodio pored ostrva Ios. Golog i naneseljenog. Postoji samo jedno "pravo" mesto tamo, ali veoma poznato jer je Ios poznat po odlicnog nocnom zivotu i fantasticnom plazom. U daljini se videlo i ostrvo Sikinos. Posle jedan i po sat mirne voznje poceo se nazirati Santorini. Od nekadasnjeg velikog ostrva Kallisti, unistenog vulkanskom erupcijom 1600 godina pre nove ere, sad sa ostala ostrva Santorini, Aspronisi, Terasia koji zaokruzuju Calderu, i u centra dva ostrvca Nea Kameni i Palea Kameni. Ista ta erupcija je izazvala ogroman cunami koji je navodno unistio minojsku civilizaciju na Kritu.
Ulazak u Calderu je nesto verovatno najspektakularnije sto ikad video u zivotu. Sa leve strane Santorini, robustan, crven i crn, kao otkinut. Sa desne Terasia i siljati ostaci ohladjene lave. Strme litice ispred koje stoje nebrojeni veliki i mali brodovi, i na vrhu litice mesto Oia (Ija kako bi Grci izgovorili), sa svojim predivnim belim kucama, kao rasutim po vrhu brda. Meni je licilo kao ogromno parce hleba, siroko odsecen i premazan maslacem. Ubrzo stigosmo do pristanista gde su nas cekali autobusi koji su nas odveli dalje. Prvo smo isli do Oie, gde nas je bus ostavio na stanici od koje se stize ispred "centra" mesta. U samom mestu nema saobracaja. Setali smo poplocanom ulici prepunom prodavnica, restorana i milion mesta sa kojih se pruza fantastican pogled na Calderu. Raj za fotografisanje. Na liticima se nalazi gomila hotela sa bazeni. Apsolutni luksuz. Licno, cak i da imam 200-300€ za noc na takvim mestima, ne znam da li bih bas toliko uzivao jer je kupanje na plazi ipak nesto drugo. No, ukusi su razliciti. U zakazano vreme smo se vratili na stanicu odakle nas je bus vozio istocnom stranom ostrva prema "glavnom" gradu Santorinija - Fira. Istocna strana Santorinija je ravna, mnogo vinograda, apartmana i hotela. Taj deo ostrva je rezervisan za masovni turizam, sa plazama karakteristicnim po crnoj boji peska.
Fira je slicne arhitekture kao Oia, ali ipak malo komercijalizovanije. Mnogo vise prodavnica suvenira, butika, nakita, restorana. Setali smo tamo ovamo, gledali sta se nudi. Jednostavno se ubacili u reku turista i napred. Oko 5 popodne smo otisli na zakazano mesto, seli u bus i nazad do broda. U povratku smo imali drustvo nekoliko delfina koje smo uspeli videti kako jure ispod palube broda tamo i ovamo.
Santorini - album
Delos
Izlet na Delos smo odradili bez Isidore jer je Delos golo ostrvo, a boravi se oko podne i to bi bilo sigurno dosadnu za nju, pa smo se onda podelili. Ja sam isao sam, a Sneza i kuma su isle dva dana kasnije. Brod je isao direktno za Delos za koga je bilo rezervisano vreme posete od neka 2,5 sata. Taj dan je vetar bas onako opako duvao, bilo je oblacno i ne bas najbolji uslovi za fotografisanje. Delos je jedno od najbitnijih mesta vezanih za grcku civilizaciju. Nekad je Delos bio sveto mesto za stare Grke. Posto se Delos u centru tada poznatih Kiklada (sadasnji juzni Kikladi nisu uvek racunati u arhipelag), onda je i citav arhipelag dobio ime Kikladi od grcke reci kiklos - krug.
Po grckoj mitologija na ostvru su rodjeni Artemida i Apolon. Shodno tome su vecina hramova bili posveceni upravo njima. Kao i mnoga druga nalazista i ovde nema mnogo dobro sacuvanih stvari. Zub vremena ali i mnogobrojna unistavanja kroz istoriju su uticali na izgleda ostrva. Na ostrvu niko ne zivi zvanicno. Ima jedna taverna (skupa) i muzej. Po pristajanju se uputih na suprotnu stranu od one na koju su organizovane ture isle jer sam hteo da budem na miru istrazujuci ostrvo. Prvo se naidje na deo gde su uglavnom bile stambene zgrade. U nekim od ostataka vila se mogu videti prelepi mozaici. Na toj strani se nalaze i ostaci amfiteatra koji je mogao da primi preko 5000 gledalaca, kao i ostaci "hotela" gde su bili smestani glumci i gosti. Dalji put vodi do najviseg "vrha" na Delos - Kynthos (106m) do koga vodi poplocana siroka kamena staza. Uputim se gore i negde na pola puta mi doslo da odustanem zbog vetra i nezgodne staze, ali stisnem zube i nastavim do samog vrha. I nisam se pokajao jer je pogled odatle fantastican. Mikonos lezi kao na dlanu, i vide se mnoga druga manja ili veca ostrva. Na povratku sam otisao do muzeja u kome se nalaze originali cuvenih deloskih lavova kao i mnogi drugi vredni eksponati. U zakazano vreme povratak na pristaniste i nastavak puta za Mikonos.
Delos - album
Mikonos
Uz Santorini je Mikonos najpoznatije ostrvo Kiklada (sto Parokijanima stvara veliku muku). Mesto za okupljanje jet-seta iz celog sveta. Mesto za najvecim brojem milionera u Grckoj po glavi stanovnika sto i nije cudo kad covek vidi cene smestaja na ostrvu. Bilo kako bilo Mikonos jeste mesto koja vredi videti i jednostavno se izgubiti u lavirintu ulicica i uzivati. Da ne bih sad previse opisivao sta sam video, najbolje je pregledati album: Mikonos
Antiparos
Mladji brat Parosa, na 1,5km udaljen. Tih, miran i prelep. Nije cudo da su bas tamo Brad Pitt, Tom Hanks, Madona, Sean Connery i drugi poznati kupili kuce tamo gde mogu na moru da uzivaju. Tamo smo otisli u vlastitoj reziji. Autom do Pounde odakle smo prebacine trajektom na Antiparos. Prvo sto smo napravili je da smo otisli do poznate pecine Agios Ioannis koja se nalazi nekih 9km od luke. Voznja do pecine prolazi kroz fantasticne predele, pomalo vijugav ali veoma prijatna. Kod samog ulaza u pecinu se nalazi mala kapela posvecena Sv. Jovanu. Pecina je zaista ogromna i duboka. Ali veoma dobro uredjena sa stabilnim stepenicama, ogradama i dobro osvetljena. Cak se i solidne fotke mogu napraviti. Po povratku sam brojao stepenice. Ja ih nabrojah 333. Zanimljivo je da skoro svako ko izadje napolje broji stepenice, ali se razni brojevi pojavise: 329, 340, 336...:)
Zatim ze zaputismo do glavnog mesta na ostrva, koji nosi ime ostrva. Prosetali smo glavnom ulicom gde je svesteno manje vise sve sto se ima tamo videti. Tipicna shoping/eating ulica, ali se posebnim smekom zbog predivne vegetacije koja se preliva odasvude i preko svega moguceg. Posle posete Kastru smo rucali i uputili se nazad za Nausu.
Antiparos - album
Atina
Na kraju putovanja smo jos stigli na stignemo i do Atine na jedno popodne-vece. Po Marfijevom zakonu smo morali da upadnemo direktno u strajk. Imali smo srece jer strajk nije pogodio trajekte koji su dolazili sa ostrva vec u suprotnom smeru. Let nam je zbog strajka bio pomeren sa 11,30 na 14,30 ali to nije nista strasno. Sta reci o Atini? Predivna, haoticna, divlja i uzurbana. Starine se osecaju na svakom koraku. U hotelu nam rekose da se moze otici do Syntagme koja je bila na nekih 1km od hotela jer su demonstracije zakazane tek za uvece. Krenusmo ulicom Elefteriosa Venizelosa da usput svratimo do zgrade Univerziteta i Biblioteke, gde smo i stigli ali smo osetili stipanje u nosu i ocima zbog suzavaca koji su baceni par minuta ranije pa smo resili da krenemo Aiola ulicom u pravcu Plake i Akropolja. Aiola je ulica zatvorena za saobracaju, predivno poplocana ali pomalo zapustena. Tom ulicom stizemo do Hadrijanove biblioteke i rimske Agore i u podnozje Akropolja. Tu uhvatismo vozic koji nas je provezao oko Akropolja te smo mogli makar spolja videti. Posto je vec bilo oko 18h nije bilo sanse da obidjemo Akropolj, ali bice dana. Kad smo izasli iz vozica nastavili smo da setamo tamo-ovamo po Plaki. Kako neko rece: Skadarlija x 10. Gomila restorana i glasni konobara koji vuku za rukav da se sedne bas u njihov restoran. Razlike u cenama su prilicne. Nisam uopste shvatio otkud takve razlike, ali dobro. Sve je to deo atinskog sarma.
Atina - album
среда, 6. јул 2011.
уторак, 5. јул 2011.
Paros, 08.06.2011 - 29.06.2011
Konacno mi se ispunila davna zelja da odem na Kiklade na odmor. Nekako smo stalno izbegavali Kiklade dok nam je Isidora bila mala, ali sad kad je skoro 5 resismo da okusamo srecu i ispalo je odlicno.
Paros je izasao kao pobednik u borbi protiv Naxosa i Milosa zbog svog polozaja u centru Kiklada i laksoj dostupnosti. Naravno, gomila procitanih tekstova o Parosu je takodje bila znacajan cinilac u odluci.
Nalazenje smestaja i organizacija puta:
Prvo cu se malo pozabaviti "logistikom", tj. kako doci do Parosa. Tu nije bilo previse dileme jer je varijanta sa letom iz Atine bila mnogo skuplja od putovanja trajektom. Plan je isao dvosmerno: put i smestaj. Akcija je zapocela jos krajem decembra i vec u januaru je kupljena karta za avion i pronadjen smestaj. Naci smestaj na parosu preko neta nije neka prevelika muka jer gomila apartmana ima svoje web sajtove preko kojih se moze direktno sa vlasnikom dogovarati. Najbolji link za pocetak je http://www.parosweb....-accommodation/ ali i koriscenje googla sa "Paros accommodation" radi odlican posao. Posle odradjenih gomila copy&paste sam veoma brzo poceo dobijati ponude. Varijanti sa studiom za 2+1 u rasponu cena od 30€ do 50€ je bilo sasvim dovoljno, a kasnije za apartmane za 3+1 (kuma iz Sombora se prikljucila ekspediciji) u rasponu od 40€ do 70€. Moram da napomenem da su razlike u ceni za juni/septembar u odnosu na juli/avgustu poprilicno velike: cak i do duplih cena, posebno avgust. Potragu sam suzio na Nausu (Νάουσα) i Parikiju (Παροικιά ) zbog bolje ponude. Ostala mesta poput Alikija i Driosa nisam gledao detaljno. Ta dva mesta su malo jeftinija, i sad kad znam kako sve izgleda tamo mozda sam mogao ustedeti pokoji evric i otici u Aliki. Veoma brzo se odlucimo za Anemoni apartmane (Anemoni Apartments - link) , 20 dana po ceni od 40€ po danu. To je dvosobni apartman 5 minuta do jedne od plaza i isto toliko do centra/luke u Nausi. Solidan apartman, uvek tople vode, mali reso, frizider, gazdarica Paraskevi - Loula koja bas nesto nije dobra sa engleskim ali veoma pazljiva i usluzna, i stvarno nam je pomagala koliko je mogla.
Put:
Krenusmo u 4,30h iz stana u Minhenu do aerodroma gde smo u 6,55 trebali poleteti. Posto je to let koji preko Minhena iz Pekinga ide za Atinu (Air China), naletesmo na zakasnjenje od skoro 2 sata. Samo da smo znali. Mada, mogli smo znati da sam ujutro proverio. tja...
Po dolasku u Atinu smo jos ostali na aerodromu cekajuci kumu koja je stigla iz Beograda oko 13h. Onda smo zajedno seli na bus X96 koji direktno ispred aerodromske zgrade vozi do luke u Pireju (oko sat vremena, 5€ po osobi, deca ne placaju). Tamo sam odmah podigao karte za trajekt i ubrzo sedosmo na trajekt "Blue Star Paros", firme "Blue Star Ferries". Postoji i varijanta da se ide metroom, ali se mora presedati.
Satnicu trajekta sam poceo jos od marta da pratim preko neta, ali sam konkretnu rezervaciju obavio sredinom maja. Prvo sam mislio da uzmem economy class (32,50€ po smeru, deca do 5 nista), ali se u zadnjem momentu odlucim za air seat (37€ po smeru, deca 19,50€) jer su time mesta rezervisana, a smestaj je bolji. Sedi se kao u vozi sa sirokim sedistima, klima, udobno. I tu sam mogao ustedeti jer jun nije tako kritican, a mesta na palubi su sasvim ok, i dosta vremena smo proveli napolju. Ipak, za jul/avgust bih preporucio air seats zbog popunjenosti. Direktno na sajtu Blue Star Ferries (Blue Star Ferries) sam kupio kartu, tj. platio sam i dobio potvrdni email sa brojem rezervacije. Karta sa mora pokupiti do 1 sat pre polaska. Posto nam je to bilo prvo duze putovanje brodom (4,5 sati) spremismo sve moguce tablete protiv muke, ali nije bilo nikakve potrebe. Ne znam kako je kad je more nemirno, ali grdosija prosto gazi. Vise se ljuljaju busevi i vozovi. Super udobno, ljubazno osoblje (malo polude pri iskrcavanju zbog putnika), i sve zivo ima na brodu. Ima bar sa dosta skupim picima, malu prodavnicu, i "goodies" sa sve girosom od 2,5€, i menijem za decu sa sve igrackom. Solidan izbor burgera, salata, spageta. kad se ulazi na brod, pokaze se karta, i ide se pokretnim stepenicama do 6 i 7 sprata gde su sva sedista. na 5-oj etazi ima prostor za veliki prtljag. Nazalost, pokretne stepenice idu samo prema gore, pa sam imao mali problem pri silasku sa dve torbetine od po 25kg. Srecom, jedan od stjuarda mi je pomogao.
Boravak na trajektu koji krece u 17,30h iz Pireja i plovi Egejskim morem sa sve zalaskom sunce je... sta da vam kazem? Jezivo dobro. :-)
konacno oko 22h stigosmo u Parikiju, uzesmo taksi i pravac Nausa.
Nausa - grad:
tek sad, gledanjem fotki, shvatam koliko je Nausa prelepo mesto. Tacno onako kako covek sebi predstavi Kiklade. Male ulicice, prepoznatljivi plavi prozori, balkoni, gomila cveca, i detalja koji svakom fotografu predstavljaju raj. Luka je fantasticna. Sa jedne strane mali ribarski brodici, ostaci venecijanskog zamka, crkvice na svakom cosku, i gomila kafica i restorana sa tipicnim drvenim stolicama i kariranim stolnjacima. Prodavnica ima bezbroj, ali primetno nije bilo previse prodavnica sa klasicnim suvenirima. Vidi se da mesto drzi neki svoj nivo i da se nisu upustili u masovni turizam. Doduse, ni ne moraju jer klijentela koja tamo dolazi nije takva da mora da vodi racuna o svakom evricu koji potrosi (osim nas :)). To se posebno vidi po jahtama usidrenim u luci i po vecernjoj toaleti u kojoj se izlazi. I cene po restoranima u luci su "odgovarajuce". Nausa (Paros) definitivno nije jeftina destinacija, ali se moze ipak naci za svaki dzep po nesto kad covek dovoljno pronjuska. U centru mesta, nekih 200m od luke ima mali trg ispred crkve i super igraliste za decu koje je uvek bilo prepuno klincadije tako da je isidora uzivala kad smo uvece isli do grada. Lokalna deca su malo slobodnija i bilo je malih "ratova" oko prava na ljuljaske. Srecom, pa domaci roditelji imaju vise razumevanja pa je to sve nekako funkcionisalo.
Kkao sto vec rekoh, Nausa nije jeftina. Cene po restoranima idu cesto u dvocifren iznos za pojedinacno jelo. Na primer, grcka salata ide od 5€ do 10€ u luci, najcesce 6€. Musaka, pasticio su 7-8€, kalamari svezi od 10€, kalamari sa leda oko 8€. Stifado, jagnjetina od 9€. Pivo lokalno ne ispod 3€, house wine od 7-10€ za litar, cedjena pomorandza od 3,5€. Ali, ima i dosta grilova gde se mogao dobiti giros za 2,5€, giros porcija za 7€,... po kaficima nismo sedeli, ali mislim da su tu cene bas ono ljute jer sam u jednom video da su kokteli 7€ u happy hour. Koliko su onda u unhappy hour?! Ali mora se priznati da su kafici stvarno fancy. Ima dosta pekara i poslasticarnica sa odlicnim pecivom. Vekna hleba od 600gr je 1€, pita sa sirom ili spanacem je 1,5€, i ima dosta peciva koje se prodaje na "kilo". Cene namirnica u prodavnicama su ok: paradajz od 1,40€ do 1,80€ za kg, veliki krastavac 0,70€, paprika 1,60€ do 2,00€, razne lokalne salame, sunkice su oko 2€ za 200gr. Sirevi poput gaude i ementalera su dosta skupe, ali je zato feta dosta jeftina i veliki izbor. U jednoj prodavnici smo nasli domacu fetu na kilo. Odlican sir, i pristojna cena. Generalno, cene po prodavnicama su isti nivo kao na rodosu i kritu i covek se moze i sam pobrinuti za obrok. Kvalitet povrca i voca je, ne moram ni reci, fantastican jer je sve izaslo sveze ispod grckog sunca.
Nausa - plaze:
ima ih tri u mestu: Piperi beach, Ag. Dimitrios i Ag. Anargiri. Na piperi nismo isli jer je bio na drugom kraju mesta, ali smo je videli sa brodica i sa razdaljine izgleda ok. Ima dosta prirodnog hlada, pescana je, ali otvoreno udara na nju pa je uvek bilo talasa. Ag. Dimitrios je mala plaza okruzena kaficima i kucicama i deluje jako romanticno, ali se tamo slabo ko kupao. Ag. anargiri na koju smo isli ima sve uslove da bude odlicna gradska plaze jer je voda kristalno cista, zlatni pesak, ne toliko izlozena talasima, dosta prirodnog hlada. ali,... uvek ima ali. Treceg dana po dolasku je more nanelo dosta prljavstine sa otvorenog mora (plasticne kese, raznorazni otpaci), sto se desava i u "finijim kucama" naravno, ali to niko nije pocistio naredna 3-4 dana. Ni iz vode, ni naneto na plazu. Nismo mogli verovati da cak ni hotel ispred plaze koji uredno naplacuje 7€ za suncobran i lezaljke, ali nista ne ciste. Prosle godine na kritu smo ujutro dosli u Istron Bay, na Golden beach, gde smo takodje naleteli na prljavo more, ali je vlasnik kafica na plazi seo u camas sa mrezom i uredno pokupio iz mora sve otpatke, i kasnije su stalno cistili pesak. a tako isto smo vidjali i na rodosu i zakintosu. To nas je dosta sokiralo jer je Nausa ipak neko fancy mesto. Bilo kako bilo, u sklopu plana kupanja na Parosu su dve plaze bile stavljene na prvo mesto: Kolibitres i Monastiri na koje se stize brodicem iz luke koji je prvo isao na 1 sat, pa na 45 minuta. Cena povratne karte je 5,50€, za decu nista. Fantasticno. Koliko god da je duvao vetar (a vredno je radio) nije bilo talasa i bilo je uzivanje kupati se tamo. Apsolutno top plaze. Nisu velike, i verovatno je haos u avgustu, ali svejedno. Prirodne kulise, sa pogledom na Nausu u daljini (3km od Kolibitresa, 5km od Monastiri). Kristalno cista voda, bez nanesene prljavstine, okolne stene koje je uzivanje gledati lezeci na vodi. Monastiri je posebno dobar za decu jer je plicak jako dugacak. Malo ugnjavi dok se ne dodje do vece dubine, ali dobro. Prirodnog plaza nema ni na jednoj od te dve plaze, pa se mora uzeti suncobran. Kod Kolibitris plaze ima dve taverne za ok cenama, a na Monastiri ima snack bar gde se isto nesto moze pregristi u nuzdi. Monastiri je deo parka: Environmental und Cultural Park of Paros: http://www.parkoparo...lish/index.html u sklopu koga ima mali amfiteater za predstave i koncerte, i sredjene staze za walking. Iz luke u Nausi se moze ici brodicem na Lageri i Santa Mariju plazu, ali tamo nismo isli.
Nausa - dodatna ponuda:
Nausa je odlicno povezana busom sa Parikijom. Na svaki sat ide bus do luke u Parikiji odakle se drugim busevima stigne na bilo koji deo ostrva. Cena je 1,60€ po smeru. Rentiranje auta je kao i u ostalim delovima Grcke. Pogledase mi kao medjunarodnu vozacku, ali tek kad sam je pokazao. Cene su kao svuda. Paros generalno ima dobru ponudu izleta, i verovatno je najbolje mesto odakle se mogu obici ostala kikladska ostrva. Iz Naouse ima dva-tri puta nedeljno tura za Delos-Mikonos, po ceni od 45€ po osobi, deca ne placaju. Krece se ujutro iz Nause prvo do Naxosa, pa onda na Delos gde se boravi oko 3 sata i onda jos oko 3 sata na Mikonosu. Vredi u svakom slucaju. Jos ako se naleti na delfine, onda je jos lepse. Jednom nedeljno (sreda) se moze ici na santorini za 55€ po osobi. 2 broda rade te izlete iz Nause (Naxos Star i Aleksandros). Nisu konformni kao veliki trajekti, ali su ok. Takodje ima mali bar sa picem i pecivom. Voznja je prijatna i moze se dosta toga videti. Mi smo obavili obe te ture, ali detaljnije o tome nesto kasnije. Jos na ponudi ima jedan dan Iraklia-Kufonisi kao i Amorgos, ali to nismo isli. Iz Parikije ima jos varijanta do Antiparosa brodom, ukljucujuci pecinu i rucak. Mi smo se tu odlucili da odemo u svojoj reziji kad smo uzeli auto. jeftinije je, i slobodniji je covek tako.
Ostala mesta na parosu:
Na Parosu i nema bas previse mesta za obilazak jer je ostrvo ipak relativno malo. Ono sto svakako vredi posetiti su Parikija, Lefkes, Aliki, dolina leptirova, Golden beach (Chrissi Akti), Pounda beach. I generalno treba uzeti auto i provozati se po ostrvu. Sto ce tice puteva, oni nisu bas u nekom posebno dobrom stanju. Recimo da su kao na Zakintosu, s tim da nema toliko brdske voznje i zeznutih krivina.
Parikija je luka kao i svaka druga. Simpaticno mesto, gomila prodavnica (ima i jedan carrefour) i restorana. Cene malo nize nego u nausi. Mesto nije toliko slatko kao Nausa ali ga vredi videti, ako ni zbog cega drugog ono zbog crkve "sa stotinu vrata" - Ekatontapiliani (Ekatontapyliani Paros) koja se nalazi u luci i fantasticna je i spolja i iznutra. Tamo smo bili dva puta. Drugi put smo upali na krstenje malog Dimitrisa. To je bilo zanimljivo videti. Cak je Isidora dobila neke pokloncice koje svima u crkvi dele. U Parikiji ima arheoloski muzej koji se predje za sat vremena i takodje ga vredi videti. Grad ima tipicne kikladske ulice i vredi prosetati. Ne znam kakav je kvalitet plaza jer ih nismo obisli.
Lefkes je stari glavni grad iz turskog vremena. Ugnjezden na jednom brdu, sa malim ulicicima, zatvoren za automobile i sa dominantnom crkvom Ag. Triada, koja je nazalost bila zatvorena kad smo mi bili tamo. Taman smo stigli u vreme sieste kad nikoga nije bilo na ulicama. To je mesto kao iz bajke za svojom preovladjujucom belom bojom i gomilom detalja u drugim bojama koji dodatno upotpunjavaju izgled mesta. Covek se oseca tamo kao da se vratio 100 godina unazad. Mesto je ostalo na samo oko 700 zitelja, uglavnom starijih. To se apsolutni mora videti. Na putu do Lefkesa (busom) smo prosli kroz malo simpaticno selo Kostos. Na istocnoj obali se nalaze zanimljiva mesta Prodromos i Marpisa (najvece selo na ostrvo) i nalaze se na putu od Nause do Golden beach. Ne mora se obavezno tu zaustavljati. Zato je Golden beach vredan svracanja i boravka. Dan kad smo mi bili je vetar izuzetno jako duvao i bilo je skoro nemoguce plivanje i predug boravak u vodi. Plaza izgleda fantasticno, ali kao sto rekoh vetar je ubistven. Raj za wind surfere. Stvarno je uzivanje gledati majstore kako surfuju. Na poznatu party beach - Pounda nismo stigli da odemo. Nismo otisli ni na New Golden Beach. Provozali smo se kroz Drios, jedno od turistickih mesta. Nismo stajali jer je takodje jako duvao vetar, a nama se bas kupalo, pa smo produzili jugom ostrva u pravcu Alikija, i tu svratismo na plazu glifa gde je vetar duvao, ali je uvala zasticena od talasa pa smo se lepo okupila. Ima super hlad na plazi, i super restoran gde se posluzeno povrce uzima iz vlastite baste. Obala oko plaze je stenovita i super je za fotke. U daljem nastavku puta oko ostrva svratismo u Aliki sa ciljem da posetimo kikladski folklorni "skorpio" muzej, ali nije radio popodne vec samo od 10h-14h. Kako sam imao neki osecaj da je to nesto super, onda smo sutradan posle boravka u dolini leptirova ipak otisli da vidimo i vredelo je. Lokalni Grk Benetos Skiadas, rodjen u Alikiju, je pre 30-ak godina poceo da pravi minijature bitnih objekata i mesta na Kikladima, pa se tamo moze videti minijatura hrama u Tinosu, delom izradjen od poznatog paroskog mermera. Takodje su za videti manastir sa Amorgosa, amfiteater sa Milosa, Santorini, lavovi sa Delosa, svetionika sa Iosa, itd... to je sve napolju u predivnoj basti, a u zgradi muzeja njegova supruga sluzi raki gostima, i tamo se mogu videti minijature "poznatih" brodova iz istorije Kiklada. Covek je fantastican majstor, a likom je isti Anthony Quinn iz filma "Grk Zorbe". Posle muzeja smo po preporuci gospodje Skiadas otisli u Aliki do plaze u restoran "To Balkoni". Najbolja klopa koju smo imali na ostrvu a jeli smo u dosta restorana. Fantasticna klopa, a jeftino i obilno.
Dolina leptirova je ok za videti, bilo je dosta za leptirove ali je dosta mala pa se brzo sve vidi. Ipak je rodoska dolina leptirova nesto posebno. Kao sto sam pomenuo ranije, vredi uzeti auto i provozati se u krug oko ostrva, posebno zapadnom stranom jer se Antiparos vidi kao na dlanu.
Vetar:
nije cudo da je paros raj za surfere. samo par dana je bilo bez jakog vetra, i ako nekoga bas smeta vetar, ne samo zbog kupanja, neka se ne zadrzava mnogo na parosu. Lokalni Grci su rekli da je ove godine jun iznenadjujuce vetrovit i da obicno u junu biva ok dok ne stigne meltemi u junu i avgustu. Srecom te ima uvala gde vetar ne pravi talase, ali svejedno vetar siba. No dobro, to smo znali i pre puta. :-)
Zanimljiva stvar na parosu je da na plazama uglavnom nema tuseva ni kabina za presvlacenje. Jedino smo videli na Golden Beach neki mali tus, ostale plaze koje smo posetili su "slane" varijante. Nismo obisli bas sve plaze, ali sve osim golden su bile bez tuseva. i to nas je zacudilo.
Ljudi na Parosu su ljubazni i usluzni, ali nisu bas da trce za turistima. Nema vucenja za rukav ispred restorana da se udje, sedne i pojede. Prema deci su super sto je vec generalna grcka stvar. Pominjanje srbije je otprilike kao spominjanje Poljske ili Portugalije sto vec nije generalna grcka stvar. Za svih 20 dana na odmoru smo nas jezik culi samo na Antiparosu gde naletesmo na jednu devojku iz Bosne koja radi nesto svoje u butiku. Kreatorka ili tako nesto. Inace su parokijani malo kiseli kad se spomene Mikonos jer smatraju da je Paros bolja destinacija i lepse ostrvo, i da je Mikonos nezasluzeno zauzeo bolje mesto kao destinacija. Mozda i jeste tako, ali stvari su takve kakve jesu. Mikonos ipak ima aerodrom koji moze da primi carter letove, Paros ga nema. Sve to ima svoje pluseve i minuseve.
Sve u svemu, odmor na Parosu je bio super i bez obzira na u tekstu pomenute "zamerke" 100% smo dobro izabrali. Ipak, znajuci sve to sto sad znamo, preporucili bi da se odmor podeli na Paros i Naxos jer bi 7 ili 10 dana na parosu bilo dovoljno za sve ovo sto smo mi videli, a vredi videti i Naxos. Kako su ta dva ostrva na puskomet jedno od drugog prelaz sa jednog na drugog bi bio lako izvodljiv.
nadam se da ne udavih
fotografije:
Nausa i okolina
Aliki, folklorni muzej
Paros je izasao kao pobednik u borbi protiv Naxosa i Milosa zbog svog polozaja u centru Kiklada i laksoj dostupnosti. Naravno, gomila procitanih tekstova o Parosu je takodje bila znacajan cinilac u odluci.
Nalazenje smestaja i organizacija puta:
Prvo cu se malo pozabaviti "logistikom", tj. kako doci do Parosa. Tu nije bilo previse dileme jer je varijanta sa letom iz Atine bila mnogo skuplja od putovanja trajektom. Plan je isao dvosmerno: put i smestaj. Akcija je zapocela jos krajem decembra i vec u januaru je kupljena karta za avion i pronadjen smestaj. Naci smestaj na parosu preko neta nije neka prevelika muka jer gomila apartmana ima svoje web sajtove preko kojih se moze direktno sa vlasnikom dogovarati. Najbolji link za pocetak je http://www.parosweb....-accommodation/ ali i koriscenje googla sa "Paros accommodation" radi odlican posao. Posle odradjenih gomila copy&paste sam veoma brzo poceo dobijati ponude. Varijanti sa studiom za 2+1 u rasponu cena od 30€ do 50€ je bilo sasvim dovoljno, a kasnije za apartmane za 3+1 (kuma iz Sombora se prikljucila ekspediciji) u rasponu od 40€ do 70€. Moram da napomenem da su razlike u ceni za juni/septembar u odnosu na juli/avgustu poprilicno velike: cak i do duplih cena, posebno avgust. Potragu sam suzio na Nausu (Νάουσα) i Parikiju (Παροικιά ) zbog bolje ponude. Ostala mesta poput Alikija i Driosa nisam gledao detaljno. Ta dva mesta su malo jeftinija, i sad kad znam kako sve izgleda tamo mozda sam mogao ustedeti pokoji evric i otici u Aliki. Veoma brzo se odlucimo za Anemoni apartmane (Anemoni Apartments - link) , 20 dana po ceni od 40€ po danu. To je dvosobni apartman 5 minuta do jedne od plaza i isto toliko do centra/luke u Nausi. Solidan apartman, uvek tople vode, mali reso, frizider, gazdarica Paraskevi - Loula koja bas nesto nije dobra sa engleskim ali veoma pazljiva i usluzna, i stvarno nam je pomagala koliko je mogla.
Put:
Krenusmo u 4,30h iz stana u Minhenu do aerodroma gde smo u 6,55 trebali poleteti. Posto je to let koji preko Minhena iz Pekinga ide za Atinu (Air China), naletesmo na zakasnjenje od skoro 2 sata. Samo da smo znali. Mada, mogli smo znati da sam ujutro proverio. tja...
Po dolasku u Atinu smo jos ostali na aerodromu cekajuci kumu koja je stigla iz Beograda oko 13h. Onda smo zajedno seli na bus X96 koji direktno ispred aerodromske zgrade vozi do luke u Pireju (oko sat vremena, 5€ po osobi, deca ne placaju). Tamo sam odmah podigao karte za trajekt i ubrzo sedosmo na trajekt "Blue Star Paros", firme "Blue Star Ferries". Postoji i varijanta da se ide metroom, ali se mora presedati.
Satnicu trajekta sam poceo jos od marta da pratim preko neta, ali sam konkretnu rezervaciju obavio sredinom maja. Prvo sam mislio da uzmem economy class (32,50€ po smeru, deca do 5 nista), ali se u zadnjem momentu odlucim za air seat (37€ po smeru, deca 19,50€) jer su time mesta rezervisana, a smestaj je bolji. Sedi se kao u vozi sa sirokim sedistima, klima, udobno. I tu sam mogao ustedeti jer jun nije tako kritican, a mesta na palubi su sasvim ok, i dosta vremena smo proveli napolju. Ipak, za jul/avgust bih preporucio air seats zbog popunjenosti. Direktno na sajtu Blue Star Ferries (Blue Star Ferries) sam kupio kartu, tj. platio sam i dobio potvrdni email sa brojem rezervacije. Karta sa mora pokupiti do 1 sat pre polaska. Posto nam je to bilo prvo duze putovanje brodom (4,5 sati) spremismo sve moguce tablete protiv muke, ali nije bilo nikakve potrebe. Ne znam kako je kad je more nemirno, ali grdosija prosto gazi. Vise se ljuljaju busevi i vozovi. Super udobno, ljubazno osoblje (malo polude pri iskrcavanju zbog putnika), i sve zivo ima na brodu. Ima bar sa dosta skupim picima, malu prodavnicu, i "goodies" sa sve girosom od 2,5€, i menijem za decu sa sve igrackom. Solidan izbor burgera, salata, spageta. kad se ulazi na brod, pokaze se karta, i ide se pokretnim stepenicama do 6 i 7 sprata gde su sva sedista. na 5-oj etazi ima prostor za veliki prtljag. Nazalost, pokretne stepenice idu samo prema gore, pa sam imao mali problem pri silasku sa dve torbetine od po 25kg. Srecom, jedan od stjuarda mi je pomogao.
Boravak na trajektu koji krece u 17,30h iz Pireja i plovi Egejskim morem sa sve zalaskom sunce je... sta da vam kazem? Jezivo dobro. :-)
konacno oko 22h stigosmo u Parikiju, uzesmo taksi i pravac Nausa.
Nausa - grad:
tek sad, gledanjem fotki, shvatam koliko je Nausa prelepo mesto. Tacno onako kako covek sebi predstavi Kiklade. Male ulicice, prepoznatljivi plavi prozori, balkoni, gomila cveca, i detalja koji svakom fotografu predstavljaju raj. Luka je fantasticna. Sa jedne strane mali ribarski brodici, ostaci venecijanskog zamka, crkvice na svakom cosku, i gomila kafica i restorana sa tipicnim drvenim stolicama i kariranim stolnjacima. Prodavnica ima bezbroj, ali primetno nije bilo previse prodavnica sa klasicnim suvenirima. Vidi se da mesto drzi neki svoj nivo i da se nisu upustili u masovni turizam. Doduse, ni ne moraju jer klijentela koja tamo dolazi nije takva da mora da vodi racuna o svakom evricu koji potrosi (osim nas :)). To se posebno vidi po jahtama usidrenim u luci i po vecernjoj toaleti u kojoj se izlazi. I cene po restoranima u luci su "odgovarajuce". Nausa (Paros) definitivno nije jeftina destinacija, ali se moze ipak naci za svaki dzep po nesto kad covek dovoljno pronjuska. U centru mesta, nekih 200m od luke ima mali trg ispred crkve i super igraliste za decu koje je uvek bilo prepuno klincadije tako da je isidora uzivala kad smo uvece isli do grada. Lokalna deca su malo slobodnija i bilo je malih "ratova" oko prava na ljuljaske. Srecom, pa domaci roditelji imaju vise razumevanja pa je to sve nekako funkcionisalo.
Kkao sto vec rekoh, Nausa nije jeftina. Cene po restoranima idu cesto u dvocifren iznos za pojedinacno jelo. Na primer, grcka salata ide od 5€ do 10€ u luci, najcesce 6€. Musaka, pasticio su 7-8€, kalamari svezi od 10€, kalamari sa leda oko 8€. Stifado, jagnjetina od 9€. Pivo lokalno ne ispod 3€, house wine od 7-10€ za litar, cedjena pomorandza od 3,5€. Ali, ima i dosta grilova gde se mogao dobiti giros za 2,5€, giros porcija za 7€,... po kaficima nismo sedeli, ali mislim da su tu cene bas ono ljute jer sam u jednom video da su kokteli 7€ u happy hour. Koliko su onda u unhappy hour?! Ali mora se priznati da su kafici stvarno fancy. Ima dosta pekara i poslasticarnica sa odlicnim pecivom. Vekna hleba od 600gr je 1€, pita sa sirom ili spanacem je 1,5€, i ima dosta peciva koje se prodaje na "kilo". Cene namirnica u prodavnicama su ok: paradajz od 1,40€ do 1,80€ za kg, veliki krastavac 0,70€, paprika 1,60€ do 2,00€, razne lokalne salame, sunkice su oko 2€ za 200gr. Sirevi poput gaude i ementalera su dosta skupe, ali je zato feta dosta jeftina i veliki izbor. U jednoj prodavnici smo nasli domacu fetu na kilo. Odlican sir, i pristojna cena. Generalno, cene po prodavnicama su isti nivo kao na rodosu i kritu i covek se moze i sam pobrinuti za obrok. Kvalitet povrca i voca je, ne moram ni reci, fantastican jer je sve izaslo sveze ispod grckog sunca.
Nausa - plaze:
ima ih tri u mestu: Piperi beach, Ag. Dimitrios i Ag. Anargiri. Na piperi nismo isli jer je bio na drugom kraju mesta, ali smo je videli sa brodica i sa razdaljine izgleda ok. Ima dosta prirodnog hlada, pescana je, ali otvoreno udara na nju pa je uvek bilo talasa. Ag. Dimitrios je mala plaza okruzena kaficima i kucicama i deluje jako romanticno, ali se tamo slabo ko kupao. Ag. anargiri na koju smo isli ima sve uslove da bude odlicna gradska plaze jer je voda kristalno cista, zlatni pesak, ne toliko izlozena talasima, dosta prirodnog hlada. ali,... uvek ima ali. Treceg dana po dolasku je more nanelo dosta prljavstine sa otvorenog mora (plasticne kese, raznorazni otpaci), sto se desava i u "finijim kucama" naravno, ali to niko nije pocistio naredna 3-4 dana. Ni iz vode, ni naneto na plazu. Nismo mogli verovati da cak ni hotel ispred plaze koji uredno naplacuje 7€ za suncobran i lezaljke, ali nista ne ciste. Prosle godine na kritu smo ujutro dosli u Istron Bay, na Golden beach, gde smo takodje naleteli na prljavo more, ali je vlasnik kafica na plazi seo u camas sa mrezom i uredno pokupio iz mora sve otpatke, i kasnije su stalno cistili pesak. a tako isto smo vidjali i na rodosu i zakintosu. To nas je dosta sokiralo jer je Nausa ipak neko fancy mesto. Bilo kako bilo, u sklopu plana kupanja na Parosu su dve plaze bile stavljene na prvo mesto: Kolibitres i Monastiri na koje se stize brodicem iz luke koji je prvo isao na 1 sat, pa na 45 minuta. Cena povratne karte je 5,50€, za decu nista. Fantasticno. Koliko god da je duvao vetar (a vredno je radio) nije bilo talasa i bilo je uzivanje kupati se tamo. Apsolutno top plaze. Nisu velike, i verovatno je haos u avgustu, ali svejedno. Prirodne kulise, sa pogledom na Nausu u daljini (3km od Kolibitresa, 5km od Monastiri). Kristalno cista voda, bez nanesene prljavstine, okolne stene koje je uzivanje gledati lezeci na vodi. Monastiri je posebno dobar za decu jer je plicak jako dugacak. Malo ugnjavi dok se ne dodje do vece dubine, ali dobro. Prirodnog plaza nema ni na jednoj od te dve plaze, pa se mora uzeti suncobran. Kod Kolibitris plaze ima dve taverne za ok cenama, a na Monastiri ima snack bar gde se isto nesto moze pregristi u nuzdi. Monastiri je deo parka: Environmental und Cultural Park of Paros: http://www.parkoparo...lish/index.html u sklopu koga ima mali amfiteater za predstave i koncerte, i sredjene staze za walking. Iz luke u Nausi se moze ici brodicem na Lageri i Santa Mariju plazu, ali tamo nismo isli.
Nausa - dodatna ponuda:
Nausa je odlicno povezana busom sa Parikijom. Na svaki sat ide bus do luke u Parikiji odakle se drugim busevima stigne na bilo koji deo ostrva. Cena je 1,60€ po smeru. Rentiranje auta je kao i u ostalim delovima Grcke. Pogledase mi kao medjunarodnu vozacku, ali tek kad sam je pokazao. Cene su kao svuda. Paros generalno ima dobru ponudu izleta, i verovatno je najbolje mesto odakle se mogu obici ostala kikladska ostrva. Iz Naouse ima dva-tri puta nedeljno tura za Delos-Mikonos, po ceni od 45€ po osobi, deca ne placaju. Krece se ujutro iz Nause prvo do Naxosa, pa onda na Delos gde se boravi oko 3 sata i onda jos oko 3 sata na Mikonosu. Vredi u svakom slucaju. Jos ako se naleti na delfine, onda je jos lepse. Jednom nedeljno (sreda) se moze ici na santorini za 55€ po osobi. 2 broda rade te izlete iz Nause (Naxos Star i Aleksandros). Nisu konformni kao veliki trajekti, ali su ok. Takodje ima mali bar sa picem i pecivom. Voznja je prijatna i moze se dosta toga videti. Mi smo obavili obe te ture, ali detaljnije o tome nesto kasnije. Jos na ponudi ima jedan dan Iraklia-Kufonisi kao i Amorgos, ali to nismo isli. Iz Parikije ima jos varijanta do Antiparosa brodom, ukljucujuci pecinu i rucak. Mi smo se tu odlucili da odemo u svojoj reziji kad smo uzeli auto. jeftinije je, i slobodniji je covek tako.
Ostala mesta na parosu:
Na Parosu i nema bas previse mesta za obilazak jer je ostrvo ipak relativno malo. Ono sto svakako vredi posetiti su Parikija, Lefkes, Aliki, dolina leptirova, Golden beach (Chrissi Akti), Pounda beach. I generalno treba uzeti auto i provozati se po ostrvu. Sto ce tice puteva, oni nisu bas u nekom posebno dobrom stanju. Recimo da su kao na Zakintosu, s tim da nema toliko brdske voznje i zeznutih krivina.
Parikija je luka kao i svaka druga. Simpaticno mesto, gomila prodavnica (ima i jedan carrefour) i restorana. Cene malo nize nego u nausi. Mesto nije toliko slatko kao Nausa ali ga vredi videti, ako ni zbog cega drugog ono zbog crkve "sa stotinu vrata" - Ekatontapiliani (Ekatontapyliani Paros) koja se nalazi u luci i fantasticna je i spolja i iznutra. Tamo smo bili dva puta. Drugi put smo upali na krstenje malog Dimitrisa. To je bilo zanimljivo videti. Cak je Isidora dobila neke pokloncice koje svima u crkvi dele. U Parikiji ima arheoloski muzej koji se predje za sat vremena i takodje ga vredi videti. Grad ima tipicne kikladske ulice i vredi prosetati. Ne znam kakav je kvalitet plaza jer ih nismo obisli.
Lefkes je stari glavni grad iz turskog vremena. Ugnjezden na jednom brdu, sa malim ulicicima, zatvoren za automobile i sa dominantnom crkvom Ag. Triada, koja je nazalost bila zatvorena kad smo mi bili tamo. Taman smo stigli u vreme sieste kad nikoga nije bilo na ulicama. To je mesto kao iz bajke za svojom preovladjujucom belom bojom i gomilom detalja u drugim bojama koji dodatno upotpunjavaju izgled mesta. Covek se oseca tamo kao da se vratio 100 godina unazad. Mesto je ostalo na samo oko 700 zitelja, uglavnom starijih. To se apsolutni mora videti. Na putu do Lefkesa (busom) smo prosli kroz malo simpaticno selo Kostos. Na istocnoj obali se nalaze zanimljiva mesta Prodromos i Marpisa (najvece selo na ostrvo) i nalaze se na putu od Nause do Golden beach. Ne mora se obavezno tu zaustavljati. Zato je Golden beach vredan svracanja i boravka. Dan kad smo mi bili je vetar izuzetno jako duvao i bilo je skoro nemoguce plivanje i predug boravak u vodi. Plaza izgleda fantasticno, ali kao sto rekoh vetar je ubistven. Raj za wind surfere. Stvarno je uzivanje gledati majstore kako surfuju. Na poznatu party beach - Pounda nismo stigli da odemo. Nismo otisli ni na New Golden Beach. Provozali smo se kroz Drios, jedno od turistickih mesta. Nismo stajali jer je takodje jako duvao vetar, a nama se bas kupalo, pa smo produzili jugom ostrva u pravcu Alikija, i tu svratismo na plazu glifa gde je vetar duvao, ali je uvala zasticena od talasa pa smo se lepo okupila. Ima super hlad na plazi, i super restoran gde se posluzeno povrce uzima iz vlastite baste. Obala oko plaze je stenovita i super je za fotke. U daljem nastavku puta oko ostrva svratismo u Aliki sa ciljem da posetimo kikladski folklorni "skorpio" muzej, ali nije radio popodne vec samo od 10h-14h. Kako sam imao neki osecaj da je to nesto super, onda smo sutradan posle boravka u dolini leptirova ipak otisli da vidimo i vredelo je. Lokalni Grk Benetos Skiadas, rodjen u Alikiju, je pre 30-ak godina poceo da pravi minijature bitnih objekata i mesta na Kikladima, pa se tamo moze videti minijatura hrama u Tinosu, delom izradjen od poznatog paroskog mermera. Takodje su za videti manastir sa Amorgosa, amfiteater sa Milosa, Santorini, lavovi sa Delosa, svetionika sa Iosa, itd... to je sve napolju u predivnoj basti, a u zgradi muzeja njegova supruga sluzi raki gostima, i tamo se mogu videti minijature "poznatih" brodova iz istorije Kiklada. Covek je fantastican majstor, a likom je isti Anthony Quinn iz filma "Grk Zorbe". Posle muzeja smo po preporuci gospodje Skiadas otisli u Aliki do plaze u restoran "To Balkoni". Najbolja klopa koju smo imali na ostrvu a jeli smo u dosta restorana. Fantasticna klopa, a jeftino i obilno.
Dolina leptirova je ok za videti, bilo je dosta za leptirove ali je dosta mala pa se brzo sve vidi. Ipak je rodoska dolina leptirova nesto posebno. Kao sto sam pomenuo ranije, vredi uzeti auto i provozati se u krug oko ostrva, posebno zapadnom stranom jer se Antiparos vidi kao na dlanu.
Vetar:
nije cudo da je paros raj za surfere. samo par dana je bilo bez jakog vetra, i ako nekoga bas smeta vetar, ne samo zbog kupanja, neka se ne zadrzava mnogo na parosu. Lokalni Grci su rekli da je ove godine jun iznenadjujuce vetrovit i da obicno u junu biva ok dok ne stigne meltemi u junu i avgustu. Srecom te ima uvala gde vetar ne pravi talase, ali svejedno vetar siba. No dobro, to smo znali i pre puta. :-)
Zanimljiva stvar na parosu je da na plazama uglavnom nema tuseva ni kabina za presvlacenje. Jedino smo videli na Golden Beach neki mali tus, ostale plaze koje smo posetili su "slane" varijante. Nismo obisli bas sve plaze, ali sve osim golden su bile bez tuseva. i to nas je zacudilo.
Ljudi na Parosu su ljubazni i usluzni, ali nisu bas da trce za turistima. Nema vucenja za rukav ispred restorana da se udje, sedne i pojede. Prema deci su super sto je vec generalna grcka stvar. Pominjanje srbije je otprilike kao spominjanje Poljske ili Portugalije sto vec nije generalna grcka stvar. Za svih 20 dana na odmoru smo nas jezik culi samo na Antiparosu gde naletesmo na jednu devojku iz Bosne koja radi nesto svoje u butiku. Kreatorka ili tako nesto. Inace su parokijani malo kiseli kad se spomene Mikonos jer smatraju da je Paros bolja destinacija i lepse ostrvo, i da je Mikonos nezasluzeno zauzeo bolje mesto kao destinacija. Mozda i jeste tako, ali stvari su takve kakve jesu. Mikonos ipak ima aerodrom koji moze da primi carter letove, Paros ga nema. Sve to ima svoje pluseve i minuseve.
Sve u svemu, odmor na Parosu je bio super i bez obzira na u tekstu pomenute "zamerke" 100% smo dobro izabrali. Ipak, znajuci sve to sto sad znamo, preporucili bi da se odmor podeli na Paros i Naxos jer bi 7 ili 10 dana na parosu bilo dovoljno za sve ovo sto smo mi videli, a vredi videti i Naxos. Kako su ta dva ostrva na puskomet jedno od drugog prelaz sa jednog na drugog bi bio lako izvodljiv.
nadam se da ne udavih
fotografije:
Nausa i okolina
Aliki, folklorni muzej
Пријавите се на:
Постови (Atom)